Finansije i Osiguranje - Srbija

Ograničene kamate treba da spreče nagli rast obaveza dužnika

To je pre dva dana najavila Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS). Naime, na jesen pred poslanicima će se naći novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji će pomenute kamate ograničiti. O tome će ubrzo biti otvorena javna rasprava. Ograničenje kamatnih stopa biće uvedeno prvi put. NBS za sada ne saopštava tačan limit kamate, odnosno njenu gornju granicu, a koliko će to iznositi može se nazreti iz formulacije za obračun kamate koji su priložili, a koja se vezuje za prosečnu ponderisanu stopu.

U centralnoj banci za naš list objašnjavaju da je svrha ovih ograničenja dvostruka. „S jedne strane, ograničenja treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečene ponderisane stope uz određeni dodatak spreče njihov nagli rast. Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita bankama se onemogućava da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada”, pojašnjavaju ovu meru u NBS.

Posebno će se obradovati oni koji su podigli stambeni kredit, s obzirom na to da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste pozajmica sa promenljivom stopom iz septembra prošle godine privremena, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera. Zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija.

„Predviđeno ograničenje kamatnih stopa je značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive EU, a to je da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu, ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda”, objašnjavaju u centralnoj banci.

Zoran Grubišić, dekan na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da NBS ovom merom želi da spreči nagli rast kamata, a da se u praksi to zove „plafoniranje”. Ispod tog nivoa važe tržišni uslovi, promenljiva kamata u skladu sa kretanjem euribora. I jasno je da se mera odnosi na ovu vrstu zajmova. Dodaje da se kod nas pokazalo da čisto tržišni uslovi stvaraju rizike koji nisu primereni i opterećujući su za dužnika. I da je u ova globalno neizvesna vremena vezivanje cene novca samo za referentne kamate centralnih banaka neprikladno.

„Uveliko se postavljaju pitanja da li će NBS da produži meru o ograničenju kamata na stambene zajmove. Kada se to postavi kao zakon, dileme više neće biti. Ograničenje kamata će povećati tražnju za kreditima, jer postoji sigurnost da postoji neka granica”, smatra Grubišić.

Nema više uslovljavanja davanja kredita nekom drugom uslugom

Novim zakonom će se prvi put regulisati praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, na način da se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge, primera radi, da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.